Prosula si iz ociju kisu monsunsku
Последние капли воды,
odglumila na rastanku srnu ranjenu
Последние куски хлеба
kao staru majicu mornarsku
Возьми, возьми, если нужно, я отдам.
odbacila si moju ljubav suzu deciju
Мне не нравятся эти двое.
moj vera u ljude i sne
Я голоден и жажду тебя.
o kako si me ruzno otreznila
Жизнь коротка
u meni ubila si sve
Для моих глаз.
Cuvala si u grudima neznost ociju
ostavila na raskrscu tugu neciju
Я не прошу у жизни,
kao samar recima me ranila
Чтобы она ласкала меня, как мать.
odbacila si moju neznost tugom kaznila
Я выдержу, выдержу,
Просто дай мне свою любовь.
Я боюсь, что настанет день,
И ты, ты предашь меня одиночеству.
Такое время не должно наступить.
Не отделяй куплет от песни.