Крајем седамдесетих двадесетог века
В конце семидесятых годов двадцатого века
Било је у мени нешто од човека
Во мне было что-то человеческое.
Ја сам давно мртав још од оног дана
Но с того дня я мертв.
Нас троје у соби и моја сахрана
В комнате нас трое, и идут мои похороны.
И увек свечано обећам
Я всегда торжественно даю обещания,
А знам да лажем у себи
Но знаю, что вру себе,
Да ћу престати да се сећам
Что перестану помнить.
Ово је последња песма о теби
Это последняя песня о тебе.
Ујед за душу у грлу кнедла
Поминальной закуской в горле застряли кнедла.
1Једном заувек бачен са седла
Я выброшен из седла раз и навсегда.
Изгледа да сам узалуд старио
Похоже, я зря постарел.
Ништа од снова нисам остварио
Я не воплотил ни одну свою мечту.
Живим због других мени је свеједно
Я живу для других, для меня это не имеет значения.
После тебе потоп ништа није вредно
Потоп после тебя ничего не стоит.
Подмукло заболи као кварни зуби
Какая коварная боль, как гнилые зубы.
Истина је да се само једном љуби
Правда в том, что мы любим только один раз.
1 — Кнедла — сербское постное блюдо из густой манной муки с ягодной (чаще всего сливовой) начинкой, наподобие вареников.
